• Depresija i anksioznost imaju značajan ekonomski uticaj; procijenjeni trošak za globalnu ekonomiju je 1 trilion američkih dolara godišnje zbog izgubljene produktivnosti.
• Uznemiravanje i maltretiranje na poslu su uobičajeni problemi i mogu imati značajan negativan uticaj na mentalno zdravlje.
• Postoje mnoge efikasne aktivnosti koje organizacije mogu preduzeti za promociju mentalnog zdravlja na radnom mestu; takve akcije mogu takođe koristiti produktivnosti.
• Za svaki američki dolar uložen u prošireni tretman za uobičajene mentalne poremećaje, vraća se 4 američka dolara u poboljšano zdravlje i produktivnost.
Faktori rizika vezani za posao po zdravlje:
Postoje mnogi faktori rizika za mentalno zdravlje koji mogu biti prisutni u radnom okruženju. Većina rizika odnosi se na interakcije između vrste posla, organizacionog i upravljačkog okruženja, vještina i kompetencija zaposlenih i podrške dostupne zaposlenima u obavljanju posla. Na primjer, osoba može imati vještine da izvršava zadatke, ali može imati premalo resursa da bi uradila ono što je potrebno ili mogu biti nepodržane upravljačke ili organizacione prakse.
Rizici za mentalno zdravlje uključuju:
• neadekvatne zdravstvene i bezbjednosne politike;
• loša praksa komunikacije i upravljanja;
• ograničeno učešće u donošenju odluka ili slaba kontrola nad nečijim područjem rada;
• nizak nivo podrške zaposlenima;
• nefleksibilno radno vrijeme; i
• nejasne zadatke ili organizacione ciljeve.
Rizici mogu biti povezani i sa sadržajem posla, kao što su neprikladni zadaci za kompetencije te osobe ili veliko i neprekidno opterećenje. Neki poslovi mogu da nose veći lični rizik od drugih (npr. Vatrogasci i policajci i humanitarni radnici), što može imati uticaja na mentalno zdravlje i biti uzrok simptoma mentalnih poremećaja ili dovesti do štetne upotrebe alkohola ili psihoaktivnih droga. Rizik se može povećati u situacijama kada nedostaje kohezija tima ili socijalna podrška.
Nasilje i psihološko uznemiravanje (takođe poznato i kao „mobing“) često su prijavljeni uzroci stresa kod radnika i predstavljaju rizike po zdravlje radnika. Povezani su sa psihološkim i fizičkim problemima. Ove zdravstvene posledice mogu imati troškove za poslodavce u smislu smanjene produktivnosti i povećane fluktuacije osoblja. Oni takođe mogu imati negativan uticaj na porodične i socijalne interakcije.
Stvaranje zdravog radnog mjesta:
Važan element postizanja zdravog radnog mjesta je razvoj zakonodavstva, strategija i politika, kako je istaknuto u radu Evropske unije Compass u ovoj oblasti. Zdravo radno mjesto može se opisati kao ono na kome radnici i rukovodioci aktivno doprinose radnom okruženju promovisanjem i zaštitom zdravlja, bezbjednosti i blagostanja svih zaposlenih. Akademski izvještaj iz 2014. sugeriše da intervencije treba da imaju trostruki pristup:
1. Zaštitite mentalno zdravlje smanjenjem faktora rizika koji se odnose na posao.
2. Promovišite mentalno zdravlje razvijanjem pozitivnih aspekata rada i snaga zaposlenih.
3. Rješavajte probleme mentalnog zdravlja bez obzira na uzrok.
Intervencije i dobre prakse koje štite i promovišu mentalno zdravlje na radnom mjestu uključuju:
• Sprovođenje zdravstvenih i bezbjednosnih politika i praksi, uključujući identifikovanje nevolje, štetne upotrebe psihoaktivnih supstanci i bolesti i obezbjeđivanje resursa za upravljanje njima;
• informisanje osoblja da je podrška dostupna;
• uključivanje zaposlenih u donošenje odluka, prenošenje osjećaja kontrole i učešća; organizacione prakse koje podržavaju zdravu ravnotežu između poslovnog i privatnog života;
• programi za razvoj karijere zaposlenih; i
• prepoznavanje i nagrađivanje doprinosa zaposlenih.
