facebook  twitter

Mentalno zdravlje na radnom mjestu

03 avg 2020
5620 puta

Radno mjesto i posao koji radimo čini veliki dio našeg života te utiče i na naše zdravlje. Mentalno zdravlje je mnogo više od odsutnosti psihičkih bolesti i teškoća. Svjetska zdravstvena organizacija ga je definisala kao stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi sa normalnim životnim stresom, može raditi produktivno te je sposoban pridonositi zajednici. Iz ove definicije jasno je vidljivo koliko dobro mentalno zdravlje utiče na posao.

Mentalno zdravlje je bitno za kvalitet života, društveno učestvovanje i poslovno angažovanje. Ipak, često se zaboravlja na mentalno zdravlje zaposlenih. Iako je poznato da posao utiče na mentalno zdravlje zaposlenih, nažalost, zdravstvena zaštita nije jedan od prioritetnih ciljeva kompanija koje oblikuju poslove. Za njih profitabilnost i ušteda troškova prevazilaze zdravlje i blagostanje zaposlenh. Zdravlje zaposlenih nema ključnu ulogu, zbog čega postoje ozbiljni nedostaci u dizajniranju ljudskih prava.

Na poslu postoje mnogobrojni faktori koji mogu da dovedu do ugrožavanja mentalnog zdravlja. Prevelika buka, pritisak vremena, preopterećenost usled velike konkurencije, previše kontrole, mobing, smanjenje broja zaposlenih ili konstantno ponavljane istih radnji – rad je uvek povezan sa stresom. Konstantni pritisci na poslu mogu ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje zaposlenh koji su u godinama i čija je otpornost već gotovo iscrpljena.

Prema podacima istraživanja koje je sprovela Evropska agencija za sigurnost i zdravlje na radu, stres na radu je drugi najčešći prijavljeni zdravstveni problem povezan sa radom u Evropi.

Izvori stresa na radnom mjestu, odnosno psihosocijalni rizici mogu proizilaziti iz sadržaja i prirode posla te uslova u kojima se posao obavlja. Oštećenja mentalnog zdravlja koje stres na poslu može da uzrokuje su široko rasprostranjena, od blage mentalne dobrobiti do teških mentalnih problema. Oni su povezani sa značajnim individualnim i društvenim posljedicama i utiču na mentalno zdravlje i ponašanje zaposlenih.

Dobar posao zahtijeva jasna pravila. Ovo se odnosi i na eskaliranje radnog vremena, stres na radu i vremenski pritisak. Zaposleni moraju biti konstantno dostupni nakon posla ili vikendom, što donosi nove opasnosti po mentalno zdravlje. Mentalni stres se odnosi na neželjene efekte “modernog radnog života” na zdravlje zaposlenih. Zbog toga se danas psihološki stres sve više izjednačava sa razvojem mentalnih bolesti.

Za mnoge zaposlene je nemoguće izdržati i održati mentalno zdravlje do penzionisanja.

Bilo da se radi za mašinama ili navodno “laganim” radom za ekranima, bilo da se radi u fabikama ili u kancelarijama, mentalno habanje karakteriše današnji rad. Izgaranje se širi, a mentalne poremećaje i bolesti izgleda da postaju sve učestaliji. Mnogi zaposleni moraju da se preuranjeno penzionišu.

Zaštita od mentalnog stresa je jednako važna kao i zaštita od opasnih materija. Stres može uticati na koncentaciju, može biti uznemirujući i dovesti do pojave depresije i anksioznosti. Mjere protiv mentalnog stresa bi trebale imati mnogo veći prioritet kada je u pitanju zdravlje i sigurnost na radu.

 

 

 

 

Poslednji put izmenjeno %AM, %09 %437 %2020 %11:%sep
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)