facebook  twitter

Na ruletu izgubio pola miliona eura

14 Feb 2017
24698 times

Sa kockom sam se prvi put sreo krajem srednje škole, kada je bila aktuelna kladionica. Na fakultetu su počele igre na aparatima, takozvane „voćkice”, a onda je potpuno neprimjetno stigao i rulet. Naravno, u svemu tome vas zadrži početnička sreća, i u skladu sa tim ulozi se samo povećavaju. Od jednog eura išlo se sa ulaganjem 10, pa 20, pa 30, a kada počneš da igraš ta granica raste. Brzo se došlo i do uloga od po 500 eura na jedan tiket u kladionici, a 1.000 ili 2.000 na ruletu. Nešto dobiješ, nešto izgubiš, ali se ne zaustavljaš.

 

Kada izgubiš nastupa faza očaja. Tada razmišljaš o povlačenju. Za deset godina kockanja imao sam četiri pokušaja liječenja, jedan uz podršku braće, i tri samostalno. Nijesam uspio, iako sam apstinirao i do pola godine, ali uvijek sam se vraćao kockanju , nekad zbog nekog srećnog , a nekad zbog tužnog događaja. Sada shvatam da ja nikada nijesam bio u dobitku. Izgubio sam sigurno preko 250.000 eura sopstvenog novca, a pošto sam se stalno bavio privatnim poslom sigurno sam izgubio još toliko. Kockanje u jednom trenutku prestaje i da te zadovoljava jer jednostavno imaš potrebu za tim. Vjerujem da je i slična situacija kod ljudi koji koriste droge . Probaš neku stvar i onda kad postaneš imun na jednu supstancu, probaš sledeću da bi imao neki drugačiji osjećaj. Kod kockara se ne koriste supstance , nego se povećavaju ulozi. Obično prvih nekoliko puta kada dobiješ osjetiš sreću i zadovoljstvo, posle toga ide jedna ravna linija, nema ništa.

Za tih deset godina kockanja izgubio sam i dušu. Jednostavno, bio sam prazan. Kada sam dobijao nastojao sam da te pare odmah potrošim, bio sam raspoložen za društvo. Međutim, kada sam gubio sve ono što bih kupio, auto ili neku vrijednu stvar, prodavao sam ispod svake cijene da bih nastavio sa kockanjem. Najteže mi je palo to što su braća sve to gledala i nadam se da ih nijesam povrijedio koliko mislim da jesam. Presudni momenat kada sam odlučio da pokušam još jedno liječenje bio je prije oko godinu. To veče sam došao kasno kući i zatekao suprugu kako plače, ona mi ništa nije rekla , samo me pogledala i ja sam znao da dalje ne mogu ovako . Tu noć sam izgubio 10.000 eura od prodaje auta. Ona je sve to znala, ali nije govorila ništa . Ona je bila ta koja je vjerovala da ja mogu da se izliječim , dok sam ja smatrao da je to nemoguće. Ipak, pokazalo se da je bila u pravu i sada uspješno završavam program rehabilitacije i drago mi je što je taj problem iza mene.

Kocka – nikad i nipošto. To je udica za hvatanje u zamku iz koje izlazite kao patološki kockar. Ja sada ne podržavam nikakav vid kockanja , jer se lako može zapasti u problem. Kockanje nipošto ne odobravam jer tu nikako ne možete zaraditi. Tu ste samo na gubitku.

Ja sam prodao stan i rekao sam da ću novac iskoristiti za pokretanje posla . To nije bila istina . Ja sam te pare prokockao. Nisam nikada imao problem sa dugovima jer sam imao dobar posao, pa nikada nisam došao u takvu situaciju da kamataši mojoj braći ili supruzi traže pare . Ljudima koji imaju dugove teže je da se izliječe , ali ja taj problem nisam imao.

Porodica u svakom slučaju trpi posledice jer ste često odsutni od kuće i izmišljate razne izgovore , a oni znaju da lažete i da ste u kockarnici . Iako nikada nijesmo imali problem sa egzistencijom zbog mog poroka, nije lako kada član porodice nemilice troši imovinu, koji se pretvara u robota, nema emocije i samo živi za adrenalin koji ima kada je pored ruleta.